Употреба речи завичајних у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Такви су му и многи други проналасци. Ево једног летимичног пописа таквих, духовитих, сељачких, завичајних речи, које сам издвојио при читању неких прича; тумачења су моја, па, можда, нису увек најтачнија: незнајша (човек

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

давно приметили оно што је у првом поглављу овог рада истакнуто: да јунаке Сеоба често затичемо или поред њихових завичајних или поред туђинских река.

да се и у поеми као и у роману кључне симболичке слике окупљају око два пола: око туђине и завичаја, око туђинских и завичајних предела.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња.

1911. СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних. У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио.

У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора завичајних. Од оног часа њезин корак мио Ја свуда чујем, и све мислим на њу, И с њом у срцу носим свијет цио...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности