Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
септембра месеца 1804. године на Сави више Топчидера у чамац седнем и рекнем: „Збогом, земљо и завичају, већ у тебе јали доћи јали не доћи!” И тако возари повезу живо.
Африка
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павлу су приче његове швалерке биле досадне, и он би заспао, слушајући како она прича, тужно, о свом завичају, али га није мрзео. Ђурђе је, једини, од почетка, био у фамилији њен непријатељ, јер се бојао да она не роди.
до Леобена, Исакович је дремао у колима, у неком стању које је личило на грозницу, од које су, у то време, у његовом завичају, сви, често, патили. Био је врео у глави и све је нешто мрмљао. Сам је са собом разговарао.
у сиромаштву, несрећи, рату, дивљини, Исакович је осећао да незнање, простота, неписменост, који су владали у његовом завичају, нису добри, и да је просвећена земља боља, иако у њој није све одобравао, и видео много штошта, што је било и гадно и
А узалуд и жеравицу уносили у кућу, на ватраљу, против раних снегова. Ни мађије у његовом завичају не помажу. Неке веће силе, од човека, тамо, кроз облаке, владају. Зима не пита. Она би, изненада, била ту. Иза врата.
Тражио је људе који неће оставити у завичају, ни жену, ни мајку, а који се беху, у селу, прочули, по обешењаклуку. Сва петорица су била сиромаси, сираци, послушни,
Ваш дом, каже, „пустој дом“! Тај див, који има облик великог медведа, каже му да су они, сад, туђи у свом завичају: „Ви иностранец там!“ Али га теши – да је он, Исакович, сад, свим људима, брат овде. „Ви брат мој, здес!
Ана, која је у завичају, у материној кући, родила двоје, ћерчицу и синчића, дрхтала је од страха, да ће имати у туђини да се порађа, где
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Црногорско јунаштво није упућено само овим идеалним циљевима. Пошто у своме карсном завичају немају довољно средстава за живот, црногорска су племена често састављала чете за пљачкање суседних крајева.
Црњански, Милош - Сеобе 1
православне, тако да они плачу од жалости док их вешају, немајући коме да се моле и коме да препоруче своје, у далеком завичају.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Бранко Ћопић спада у оне писце који су све научили у детињству и у завичају, којима је дечји поглед на свет и на збивања основна снага дара, сам тај дар.
У овом огледу говорићу искључиво о том, детињству и завичају окренутом Ћопићу, супротстављајући га, самим тим, „чисто” дечјем писцу, као и Ћопићу за одрасле.
Ћопићеве приче о детињству и завичају не спадају у дечју књижевност, али, посредно, бацају на њу једно корисно осветљење.
баруту — наћи одељци озрачени благошћу детињства, али су само педесетак предратних и послератних прича о детињству и завичају у целини обасјане светлошћу под којом свака реч звучи чудесно, у дослуху са неизмерном тајном.
Деда Раде и стриц Ниџо су питоми, посвећени заштитници сна о срећи и завичају, па им се писац без престанка враћа, као да страхује да би га, без њих, напустила милошта.
(Ти си коњ) Само је дечје око могло да уочи тај покрет, ту нежност, такав дрхтај. Природа коју је Ћопић доживео у завичају доиста је онај бодлеровски храм у којем се укрштају тајанствени звуци и недокучива знамења.
Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време. Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа лирским усхитима, мера је зрелости једног
Ту, лепу реч, песник је удахнуо у завичају; што је изражајнија, изворнија, та реч је утолико завичајнија. Преливи у значењима, мелодиозност, обиље лирски меких
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Павле Шафарик је радио у самој српској средини. Као протестант и немачки ђак није могао добити службу у свом завичају, и 1819. дође за професора српске гимназије, у Нови Сад, где је остао све до 1833.
У 33 »искрице«, већих и мањих афоризама, Томазео је изразио своју велику љубав према своме народу и према своме завичају, дао савете и упутства како да цео народ пође напред.
Са жељом да буде »преодница у свом завичају«, он је апостол свих тих нових доктрина. »Сам противу свију«, улази у оштру и опасну борбу, и речју и пером, на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене горице, Ту запали згодно у потају, Ако Турци нагну завичају.
Ох, и Лале славне наше Лађама се већ нагнаше. 36. Још се једном свак окреће: „Збогом, слатки завичају!“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37.
Дајде, брате, лозовине мало, А тако те драго не варало! 14 — 848 4 ИВ Завичају он удрио рану, Драго своме отео пријану, На крст часни мача повадио, Украј Бога место изгубио...
одавна, Ст(р)анпутицом крај града удрили, Украј воде путе доватили, Ту запали дивно у потају, Ако б' Турци тели завичају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
истим друмом, испраним и обрушеним, друмом који више никуд не води, један просијед човјек покушава вратити дјетињству, завичају, успоменама.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21. В 1989) 6 ЗАВИЧАЈИ У твоме завичају где је ништа, Годишња доба живе упоредо; У три корака ти их мимогредом Пролазиш лако, ко књигу да листаш.
У моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају. Не могу да појмим како се онда могу наћи два човека да се убијају, мрзећи земљу један другога и мислећи да је то
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше. Морам се вратити по вид свој. Али како да завичај нађем слеп?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима! Домани се завичају, Ту ћеш наћи много брата! Поздрави их, о Јоване!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају. Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају.
мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним криком баци по трешњама, што ми остадоше, у завичају.
доле, по каменитим, звонким улицама; обуће им, дрвене, дугуљасте, неотесане, сећају малих, циганских корита у моме завичају. Тако се ја, мало сентиментално, развесељавам.
Мало даље, у кукурузима, опет два гроба. Можда се радују да су у кукурузима, као да су у свом завичају. Кола нас после возе даље, прашним путем. Наилазим на четири коца, повезана жицом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ти знаш путове, ти си свакако и рођен у срећнијем и бољем завичају. Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ранама које сажижу и пеку, У праху и крви, с клонулошћу благом, Са очима мутним, без суза што теку, Доносе их тужно завичају драгом.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.) Бакоња се врати ка своме Балегану.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају. Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди.
и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.
селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
с којима се везир суочио, с друге стране његова жеља да помогне увођењу реда, уљуђености и животне сигурности у свом завичају; с једне стране бескрајни неимаров градилачки занос, с друге зла стихија (болест и смрт) која га је покосила чим је
Нико се од нас не може потпуно одужити свом ужем завичају, као ни своме народу. Али треба учинити бар нешто: дати ма какав принос.
“ Давао је, посредно, и обол своме староштокавском, старосрпском косовском завичају, тиме што је, на трагу пре свега Винавера, проблематизовао учинак Вукове новоштокавске језичке реформе на путу
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
збивања Црњански је делом уградио, делом као паралелну сижејну линију дао догађаје који су се у међувремену одиграли у завичају Славонско-подунавског пука.
Од овог места па даље Црњански се издашно користи супротношћу између низијског рељефа у завичају и врлетног у туђини. Он до те мере активира непосредну, живу перцепцију да и у његовоме опису све оживљава, и као да
А у завичају, и у истој колиби у којој се Вук опраштао од Дафине, његова га жена Стана вара с пастирима. На другој страни Аранђелов
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Хоће да се напевају за читаву годину дана, чак до другога Петровдана. Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму.
Вратио се да овде испусти своју душу. И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога. Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма!
Петровић, Растко - АФРИКА
Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која уздиже и у срећи која гуши.
Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој. Запеваће песму, одјекнуће гај: „Завичају мили, одмора ми дај!” Узабраће, можда, још и који цвет, Па одморан ићи све даље у свет.
Балу) биће да је слика специјалних друштвених прилика и српскога положаја у њима у Граници, односно ужем Боројевићевом завичају. Познато је како је омладински покрет (Л.
Било их је и у ужем завичају Боројевићеву. Тако дописник Народних новина из Карловца, у ч. 22. од 22. марта 1842. јавља следеће: „Хотећи се и ми у
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сви ликови, и цео један народ, налазе се у потрази за завичајем. Повратак изгубљеном завичају код Црњанског је књижевно стилизован као један од утопијских човекових снова.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИЗ ОСАМЕ 1 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет. 2 У завичају мом згурени кровови ћуте и миле воде и дим по земљи се краде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме. И храбри синови тво
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То путује љубав своме завичају, На исток, далеко, преко брда голи', Пред олтаром неба, чиста и у сјају, Да прислужи сунце и Богу се моли. 1907.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово! Испусти ми коју реч благоутробија источниче, те прохлади ми
Од земље што је саздато, од ње се удиљ и рађа по завичају своме, и опет све у земљу преобрће се и одлази. А земља, те земља: ципом једнако стоји; Сунце је сву сјајући оптиче и
Ал' што не могоше, не могоше ујединити их. Једва остатак поташкаше и утврдише обстајати им круто у првоме завичају верно. А што тадар отрже се и оде с упором непокорно овамо, то већ пропаде, оде, и досад онако.
И још они супроћ нас дижу се и устају, свему нашему завичају ругају се и коре. Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим од нас
зададе да не бесне поносљиви својевољни Грци, те црква мирна бијаше и службе по свих цркава лепо по христјанскоме завичају доконаваху се у миру. Толико им мучно бијаше што су у затвору.
Свуда се људи моле Богу, сваки по свом језику и завичају; сваки свој закон свуда пазе како им њихова црква заказује и њихови их наредници уче, и то они сахрањују.
И суха трска прозелењује, те се из корена подмлађује, и закржлаву земљу понови ти за род, а женама дечино рођење по завичају стоји се. О томе за сведоџбу је Сара и Ревека и Ана: до старости били неродиље, пак родише близу пред смрт!
О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре. Неможно ми се то свиди, потухљене су чини ми се те речи, већ ако божија промена која то на мени
Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се. Нит се сунце измењује ил се икад мањи, више ли пуни ноћу сунце, месец ли дању сја!