Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и 20. маја 1804.). Вративши се они с Пожаревца ударе на Смедерево и избаце на град неколико топића. Завичу Турци, и изиђу њему на договор и рекну му: „Бег-Ђорђе, немој да се бијемо, но иди ти на Београд, и што год с Београдом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док си жив сваке године
На то сви завичу: — Шта је, болан Мујо? Казуј шта ти је било! Онда Мујо настави: — Немате зашто питати, жена ми је јутрос у кући
диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу на њих: — Камо зец, море бре? А ови тако исто упитају срдито ове поћернике: — Ево ватре, ви сте га без нас изјели!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и божјег џенета а небеског сифата! Сад сви једногрлице завичу: — Истина је, честити везиру! Ако не буде истина, ево нашијех глава а твоје сабље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
док на један мах пуче жестоки гром и удари негђе близу оне скупштине, а поп у страху рекне: — Правога, боже! Завичу сељани: — Што говориш, попе, болан! Јеси ли луд?