Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена. Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ластино гнездо уз њу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехпули!... Па какви родитељи опака и деца.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два-три магновенија.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
и крчмареву ћелу, огледа се у води, у очима мачка Тоше, који се пење уз врбу, и у зјеницама Шарова, који почесто на њ завија као и некад, кад је сједио везан под старом крушком подно планине.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Упио је некако женску нарав. Научио је од женских штрикати, вести. Кад је којој требало да конце у клупче завија, његове руке служиле су за мотовило. Ако је у позоришту, на балу, на мајалесу, — све са дамама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра. Једноставног ли грејања!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија. Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор,
Већ је двој'цу ил' тројицу скресô; Сече јунак кô да ј' само месо, Та србињска тешка погибија, Љуто њему на срце завија. О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом. Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе. Шесто певање Чудног ли часа: тресе ме трема, стране од света окрећу рулет мењају места.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . . А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара.
У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
ЧУДА У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком. Стазом се ваља, најезда права, зави у бело путника мрава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Официри суседних батерија се сакупљају, а командир скида рукавице и завија цигарету. Већ је шест часова. Војници седају...
Сунце зађе за густ, црн облак, и у даљини замрачи од прашине. Ветар поче да завија око црквеног торња. — Пређи на моју страну, да променимо ногу — обрати ми се батеријски наредник.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ...
Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ...
Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Реалистички начин? Јаој, свеца ти милог! Шта ти је ту реалистички, да л придев или прилог? Завија Тодор ко вук у тамном вилајету, Цепа длаку на четворо, тражи је у јајету, Без пензије и плате, о своме руху и круху,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети. Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.
Дошла па сјела, па отуд, одовуд, на куле, на виле, на медене колачиће, сваку завија у мед... Фала богу — мислим у себи — шта је овај данас, а ја немам кад ни да се прекрстим.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царев син одмах брже боље за њом у гору да је тражи, као помамљен; кад — чује негђе да неко завија и плаче, те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Види се. Вукашин седе на миндерлук, ухвати даску стола и стегну је задовољан што не види очеве очи. Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба..
— Причај зашто си дошао — завија дебелу цигару да се смири и да не гледа у Вукашина док говори. По дугом ћутању капље растопљен восак.
Попа, Васко - КОРА
кожу Таваница стане да скичи Хитнем јој једну кост Углови стану да кевћу И њима хитнем по једну кост Под стане да завија Хитнем и њему једну кост Један зид стане да лаје И њему хитнем једну кост И други и трећи и четврти зид Стане да
Ћипико, Иво - Приповетке
Већ је наступила пуна ноћ. Охладан ветар пропухује и завија између кућа. Загорци се шћућурили уза зид, ћуте; очекују да их ко унајми, или да их срећа намери на добра крщћанина да
картушине и другога смећа што га удар вјетра са улице диже и у зидове замијеће, знаду да горе, у њиховим кршевима, завија чисти сјевер. Тада они замишљају топле заклонице у које сунце упире, гдје су се с чобанима заклањали од љуте студени.
Краков, Станислав - КРИЛА
На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас. Можда је и он био привиђење. Сви су били занесени, поспани и блиски смрти.
под покровом магле, али сада поче и оно мало слабе мутне светлости да се губи, и све да се завија у маглу и сутон. Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чарапа је била натопљена крвљу. Нађоше једнога болничара, који поче да му завија ногу. Груја се ипак исправи и поче да окреће главу као да нешто тражи. Онда скупи очне капке и главу завуче у рамена.
Био сам тужан, тужан. Изгледало ми је као да се више никада нећу вратити. Ветар поче да завија око лађе. Било је прилично хладно. Шињел нисам могао обући, јер ми је око груди био обавијен дебео појас од плуте.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан. — Ракија, Мићане, ракија! Немој завијати.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак. Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом...
ВИЋА: И може нам још и умаћи. ЈЕРОТИЈЕ: Па може, дабоме, кад овај запео па ми прича како га завија стомак и како га диза ноћу. 'Ајде, говорите, како ћемо?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286). Такође је лек од змијског уједа (ГЗМ, 12, 1900, 134; 150), и диуретик
Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија. Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење.
гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. Његова нарав подаје се времену.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
тој пламеној драми пролазе векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А сада су оставили земљу и мртве другове. Остао им је последњи дах. Стоји маса промрзла, док Бистрица хучи и ветар завија. Сутрадан причају војници како су ноћас четворица из друге батерије отишли. А спремају се И многи други.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак се растужи. — Јадни мој Стриц, ноћас га је заиста онај вук појео. Добро сам га чуо како завија. Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за