Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је тужно завијала, подвијеног репа, и склањала се под ноге онога, кога је, верно, у далек свет, пратила. Сасвим је другаче, међутим,
Петар, сиромах, није видео, колико је слабашно, жуто, ситно, збрчкано. Бабица га је, првих дана, завијала у црепове, топле, а крстила се над дететом – кад је отац не би видео.
Чак је детету и пелене прао. Док је бабица завијала дете у цреп топао, Павле је стајао и присуствовао томе, као занемео. Својим је лактом, топлоту црепа, испитивао.
Милићевић, Вук - Беспуће
њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме
жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.
да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћеном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме
жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И вјерна животиња није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац и другог јутра дојурила својој кући и стрпала се у кревет код јогунастог болесника.