Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нигде се не чује ни шта. Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. Страхиња наложио у воденици ватру.
Африка
носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лујза му усрдно и то учини. Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе. Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени. Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби.
Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. — Лепа златна коса, као злато №З, — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 6293) — Што се у повој завије, то покровац покрије. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 100) — Што бешика заљуља, то мотика закопа. (...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду, а љуску завије у мараму. После некога времена идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
В) ПОКЛАДНА ВОДЕНИЧАР На Златибору, између Божића и поклада, једно се лице преруши као воденичар, завије чалму и набрашњави се, па седи и „меље“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.
он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући, па је сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук.
је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је, потом га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна.
Петровић, Растко - АФРИКА
носи ову одећу; ако жели да је елегантан, он је обавија око себе као тогу; треба ли му да има обе руке слободне, он је завије само око бедара; ако има да запне, онда је стави само око врата као ешарпу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како. Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони) два ми унучета, а они силдисаше проклетници и исекоше ми и бабу и унучета.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Док се земља не затресе, Бурно море не зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух
Ћипико, Иво - Пауци
Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода. Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
то не додирује Црнога Стевана, али шта год покушам да саставим поново се, попут нити његове мреже што светлуца у тами, завије око његових грозних ногу и наједном израсте он као да се ствара из магле и пене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чандрка по цео дан на оном точку као проклет. Удари киша, он не иде кући, него себе у точак завије у кабаницу, и шћућури се негде под стреју, као да куће и огњишта нема. А увече у цркву.