Црњански, Милош - Лирика Итаке
САМОЋА Све док си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним. Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дугачка свилена црна коса уоквирила је његово фино лице, украшено великим бадемастим очима, лепо завијеним носем и таласастим женским усницама.