Употреба речи завијену у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Који је? — Бекићка! — Његова жена? — Разуме се. Критиковала га дивно. Сад носи завијену главу. Ваљда ће доћи до памети. Боље му критике не треба. — Шта је било?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад он изиђе преда њу, и она се сама зачуди како је остао жив, па му да доручак, и пошто доручкује, да му у хартији завијену свилену мараму, златом везену, па му рекне: „Ево носи своме оцу, и ако ти још што каже, опет дођи овамо к мени.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота. Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Услед тог двоструког кретања описује центар планете своју чудновато завијену путању, епицикличну криву, предочену линијом Р, П’, П1, П2, П3.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

! — рече и предаде му завијену свилену мараму. — Што је овој?! — кликну Мане зачуђено кад разви мараму. — Шефтелија ?!... — Шефтелија!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности