Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Будала је ко хоће да зна шта се у свачијем лончићу вари. И ко свуда нос завлачи, завуче га често онде гди не ваља, и страда, што и ове басне кос.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« — Богме чита и моја Јула, иако је млађа! До душе, не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита, и то преда мном чита!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се. Али тад не иде као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада мислим да се нећу вратити. А зашто бих?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Колиба му је била тако ниска да је у њу морао да се завлачи четвороношке, али кад би легао у њој, на један широки, земљани банак, покривен покровцем, могао је кроз трску да види
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем да нисам фолиранткиња која воли да завлачи људе све док начисто не поблесаве, јер ми је некако жао тих зацопаних типова. А, какви су тек швалери!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Па можемо, не кажем да не можемо, али под једним условом: да пођемо сви заједно и да се нико не одваја и завлачи по собама, него сви заједно... ПРОКА (увређено): Не мислиш ваљда...?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овде смо дуго остали... Желели бисмо и да заноћимо. Сељаци износе воће. Војници у дворишту музу овце. Јанкуљ завлачи испод топовског јастука шареницу, и хвали се да му је дала нека девојка.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хрчу, кô да пиле табле лима. И управник, наравно, с њима. Хладно је тле, Магла се завлачи у сувосплет жбуња. Гле, Ко ли се то са оне стране шуња?
Уснивам. А шта друго и могу! Одједном: нешто ме хвата за ногу. Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
он није змија, већ је он момак да лепшега нема. Свако вече он излази из оне змијиње кошуље, а у јутру се опет у њу завлачи.
на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.” Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (сам се уплаши од страшне шупљине свога гласа; повлачи се у мрак, завлачи песницу у уста и загризе, до крви. Бол од уједа га освести.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност... Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô...
Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда. Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
После оне непријатности, која ми се десила у вашој кући...” ЖИВКА: А он што се завлачи код собарице! ВАСА (наставља): „...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено. Партенија се завлачи, 'нако гологлав, и уздише: „Еј, блентави Партенија, шта учини сам од себе!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојка која жели да дозна за кога ће се удати, распе увече по дрвљанику шаку з., па то мало завлачи својом сукњом; ту сукњу метне увече под главу, па кога момка сања, за тога ће се удати (СЕЗ, 14, 24).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту је пролеће већ грануло и испунило ваздух својим мирисом, који се кроз грло завлачи до самог срца. Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Шта је то клин? — пита професор. — Клин је тространа призма која се једном својом ивицом завлачи између два отпора које хоћемо да савладамо! — одговараш ти од речи до речи како си научио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут
пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут