Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
на „закону“ да исто производи исто. Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју изабраницу, док су у колу, додирне главом закланог петла, и она мора поћи за њим „као што кокошка
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Крзнени Коњ објашњава Плишаном Кунићу: Кад вас дете уистину заволи, тада и сами постајете стварни. Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли.
Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на путу, ђаволи- заволи, кућица — Вучића, бачве - Мачве, итд.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако. Било је врло умиљато. Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем. И деца су га волела.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето! Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе. Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда. Шаре на стубу, који као камени мач стрши из земље, са готском оштрином, нико не може да прочита.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Свуда су их исмевали, а Васи су сви говорили да је срећан што је одбијен, и чудили су се шта је имао да заволи. Њему сиромаху беше много криво, опет је шиљао баба Соку и резултат опет исти.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Понеко дете мисли да му је тата најгори: Пргав и љутит; туче, али не туче прутем. Дете које тату не може да заволи Треба да узме торбу и пође својим путем. ДЕДА Деда треба увек да се кочопери.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ми волимо њега, јер он најпре заволи нас. Ако неко каже: волим Бога, а брата свога мрзи, лаж је. Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она ће се с добрим парама лако удати. Тако је говорио себи Кад је свануло: ако буде син, узеће је. Аћим мора да га заволи. Наследник је то. Мој син. Лежао је у кревету и чекао 3ору.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Шта сам ја ?... Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Док он њу види, одмах се у њу заљуби и заволи је тако да се одмах разболио. Све дивани: „Умријети, умријети!“ И гле, баш умријети!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Поноћ и сунце одјек су менама. Заволи себе кроз несреће круте И мене с њима. Нек лепоти путе Покаже младост док је још са нама. Осмехом душу и ране заклони.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј. извесна врачања у млади петак пре зоре, па онда у недељу дâ момку да ту ј.
Од јагода са два или четири листа начини се венчић, и коју девојку момак кроз тај венчић погледа, мора да га заволи (пожаревачки округ, Караџић, 3, 1901, 91). Јагоде сањати значи жалост или болест (СЕЗ, 13, 1909, 442; 32, 1925, 119).
Магичне траве и предмети, с помоћу којих девојка врача да је момак заволи, остављају се уочи Ђурђевдана да преноће под р. (СЕЗ, 14, 59). За рђав знак сматра се ако р.
Кад девојка пролази поред куће момкове, ако жели да је заволи, треба да уза се има стручак с. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 189). У истом циљу употребљавају девојке и с.
сматра за лековит (СЕЗ, 16, 431). С. је познат и у љубавним враџбинама. Кад момак хоће да га заволи девојка, треба да ради ово: да на дан Усековања светога Јована узабере у ма којој девојачкој башти с.
врачању: кроз круг од њених семенки нанизаних на конац девојка гледа момка којега воли, да га »обрне« и да он њу заволи (ГЕМ, 37, 1974, 225). Метла, пољска (xерантхемум аннуум).
Ћипико, Иво - Пауци
А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити... И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Осетила је тако госпа Нола да јој је суђено да макар једног Швабу на свету заволи. Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много желео; једаред и тиролски шеширић који је
Госпа Нола, наравно, створи му и скакавца.” Једном ју је неко запитао: како то да баш Швапче толико заволи. Госпа Нола, што обично није бивало, не одговори подуже, па онда рече одлучно и искрено: — Не знам ни ја још, а камоли
То нам је од дедова остало, сви смо такви. Него карта не ваља, то Срби нису измислили... Да, да, ко коцку заволи, тешко ће бити ваљан човек. Али, борићемо се, Србо и Соколе! Још си у Наниним шакама!
Она је једино дете имућних родитеља, трговаца, и за њу је потребно било да заволи онога ко ће пословима знати управљати. И ту ми рече једну лепу ствар: — Код нас, Јевреја срећа је увек и ствар разума.