Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Велинка се заврати од смеха: — А што, Златане? Хоћеш ти да је узмеш? — Ја шта ради! Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде
Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, нриђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку. — Жив био, сине! — рече поп.
па тако склопљене руке положи на сто. Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. — Природу! — рече он замишљено. — Да!