Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим, де!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И пре него што се врећа жита измлела, Ти, синко, бапну на губерицу и завреча као јаре. Руке ми се одузеше, осећам како ми снага оде у другог човека, у тебе, жабо једна мушка.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном се, на пет метара пред њам, створи пољар Лијан с високо уздигнутим штапом и завреча као јаре: — Предај се, копачу јама!
— А гдје ли је само онај мој хајдук? — зачуђено је питао његов отац. — Гдје је! Мене је ранио и одмаглио! — завреча пољар Лијан показујући пребијен штап. — Шта, зар у штап рањен? — почеше да се смију остали ратници.
Сви праснуше у смијех. Стриц љутито забаци шешир и осветољубиво завреча: — Их, што сам се јуче код Марице најео јабука! Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул.
— радосно повика чича. — Испраћам унука у војску, ваља то прославити. — Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар. — Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед. — Ево је.