Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
је из нашег дворишта сеоског пољара Дану Терзију, а овај, увријеђено се повлачећи низ путељак у стрњишту, злурадо је завречао као да плаши чавке: — Ехи, не зову тебе џабе тамо у Лици „Дрмогаћа“. Дрмогаћа, Дрмогаћа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда се неће ни вратити. Ни она која ти је месила хлеб, и прала вашљиве гаће, није у својој кући, а ТИ СИ песму завречао! — гурну га, Мијат удари главом о зид, а Никола клону и застења.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш! — злурадо би завречао учитељ. Чек, чек, онда ће овај прут да проговори.