Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. — Оборио си ме, признајем!...
Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка. И сам му се Заврзан дивио... — Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... Ама како ти пушком гађаш?
— Јастреба сам у лету гађао!... Где хоћеш да бијеш?... — Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку.
Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!... Заврзан загледа, па пружи Станку руку: — Е, еј вала ти! У свему си бољи од мене!...
махом суседи његови: Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца итд., итд. За разговором дође шала, за шалом игра...
— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. — Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. У Латковића су биле велике и клопаве уши. — Дела, болан, причај што! — Шта ћу? — Шта знаш!
Хајдуци пренуше. Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се. — Сигурно какав глас — рече.
Харамбаша погледа по дружини. Сви га погледаше радознало... — Зовни стражу! — заповеди он. Заврзан загракта као гавран... Док длан о длан, и стража ту. — Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!... Ви ћете са мном...
Збогом! — Збогом, харамбашо! — Збогом! И хајдуци одоше. — А ми, харамбашо? — запита Заврзан. — Ми ћемо на Жураву. Хајде! И кренуше се. 13. ПРВИ МЕГДАН Харамбаша даде Станку своју торбу. Ишли су ћутећи.
Он се силом осмехну па рече: — Баш да видимо! — Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... — А ја петн̓ест — рече Јовица.
— Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао!
— Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Нема ту ништа, — вели она — ти краву мораш заклати, јер онај твој заврзан сê краву, па не могу ништа умусти, а хранити краву само за онога главоњу, то би ми се звало лијепо господарство.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Колико је хладно, није обукао буковички, „аљак“, но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја. — Какав је ово заврзан ако бога знаш!? — вели Срдар. — Одакле си ти? — Ја! Је ли? — рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
му је од сами’ закрпа и конаца, као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као заврзан, не би га ни кер оњушкао!