Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Овај и теби одскочи! Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. — Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен.
— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом. Заврзан се правдао друговима. — Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка! Волим га што не мирује.
Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... 10.