Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, хајде да се спава! — рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље. Попо страшно заврте главом на Вују, па пође без »лаку ноћ« да спава. За њим оде полако и Вуја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући. Међутим, помисли да ваља сићи до кола и испратити и њу, као што је и децу испратио,
А кад честњејши Исакович не одговори, ни на то, ни једном речју, трговац заврте главом и оде. Као кад човек сусретне некога који има неми осмех лудака.
Исакович рече: „Ја, гнäдигстер Граф!“ Кајзерлинг на то заврте главом, па промрмља немецки: „Сцхöн! Сцхöн!“ А затим – погледавши Волкова: „Хорошо! Хорошо!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Читање житија светаца заврте мозак дванаестогодишњем дечку, по природи склоном сањарењу и маштању, и једном приликом хтеде са једним просјачким
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Друштво без речи поседа на ћилим у круг. Бебика стави празну флашу вискија „ВАТ 69“ у средину круга и заврте је као што се окреће васионски брод.
Бебика поново заврте флашу, док је Адлеријана кришом записивао податке на манжетну. Није ни приметио да је грлић уперен у њега.
Флаша се на крају заврте још једанпут, али ја више нисам могла да поднесем то кинеско мучење и не сачеках крајњи резултат, мада сам унапред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!...
— Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте...
— Да сазове фронт? — мислио је наредник... — А шта ће рећи командир... Питаће где сам био ја... Хм! — сумњиво заврте главом... Знао је из дугог службовања у овом пуку, да крађу никад не треба објављивати. Није то нему први пут.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи. Испрси се делија, Заврте се као зврк: „Деде, стара, ти и ја Да пробамо један трк!” Збори, а око му сија, И дрхти му леви брк.
Затим ветар Узбурка крошњу, а крошња воду; Заиграше коленца — голи честар — И заврте се клип у своду. ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се Храст шуња, тражећ своје обрисе: Покрети су
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали се.
— До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака.
Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави. — Ослободи ме, али пази да ме не позледиш!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Младићу се заврте у глави. Узвишена богиња, богато одевена, у пуној ратној опреми, са позлаћеним шлемом и копљем, погледа га, у својој
Он претрну. Неочекивана небеска појава заврте му главу, обухвати га слатка језа, а реч му запе у грлу. Тек после неколико тренутака могао је да настави своје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Деца су гледала престрашена и нема. Наиђе један од наших, али он заврте главом. — Сумњам, богами, да ће лађа доћи. Таласи су прилични. Запитах га шта да радим са децом.
— Море немој они нас да угледају одозго! — заврте главом капетан Веља. ОСВЕТА У први сумрак почели су војници да се припремају.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп!
Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом. — Његова срећа је у девојци с цветом у оку, а девојка је у пољу макова зачарана.
Ту нешто није у реду. — Главни Чистач сумњичаво заврте главом. Гомила радозналаца стисну се око дечака и њенове метле. — Дај да је видим? — рече један беспосличар. — Пих!
— Гле, вратио се старац! — узвикну плећати сељак. — Али, што звони? — сељак ослушну и сумњичаво заврте главом. — Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат?
Радана низ леђа као да неко прели леденом водом. — Како сам те могао звати, кад не знам ко си? — заврте дечак главом, а човечуљак се насмеја и пође ка дечаку. Сада је Радан могао да га види сасвим добро.
— Ту воде никада није било, синко мој! — рече, али младић као да је не чује продужи копање. — Узалуд губиш снагу! — заврте мајка главом. — Ту воду нећеш наћи. — Ја и не тражим воду! — рече младић. — Тражим кључ.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт
— вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. — Е, — заврте тужно главом Зона — моје си је било, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...