Употреба речи завуку у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Јеси ли разумео? — Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да окачињу камуте на плотове...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Висок, повијен сед и сух као дрво. Иђаше вазда замишљен, а кад с ким говори, лице му се на мах разведри, а усне се завуку у топал старачки осмејак.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... — Шта ћемо сад?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мој предлог одобре. Мртвога Руса његови земљаци завуку у један жбун, с обећањем да ће, ако остану живи, доћи с попом да га опоју и погребу, а сад би, веле, било греxота

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Надимају их што могу више и, уместо да заврну завртањ они оставе цев отворену, онда притисну мишицама, а цев завуку у недра, и тако се хладе. Мало после настаде неко пиштање на броду, као да неко дува у оне дечје трубе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности