Употреба речи завучем у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти, бубо божја! - окренуо сам Грету на леђа и покушао да јој завучем прст испод оклопа, али је она само мало померила своју рожнату шапу и ја сам морао да склоним пипке.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном. Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и, тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И кад год ми се догоди нешто непријатно, мислим кад улетим у неко срање, одлазим до те Нојеве барке, завучем се у кабину и опалим један сан салвадор.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Он врши молитву. А ти после ради шта ти се нареди. Пошто је Траило упростио ствар, то се завучем у шатор да видим како изгледа. За мном уђе и он. Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих.

— Па мислио човек да му је ту срце! — каже поднаредник Живојин. — Господин потпоручник, богами, ту је „цукало“. Ја завучем руку, теке нешто тврдо. Извадим... оно сат. Загледа и Александар часовник, и вели да је из неке наше радње.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Брзо у заклон! (Беже опет иза канти за ђубре. Појављује се Просјак.) ПРОСЈАК: Где ли ћу само ноћас да се завучем? Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

СОЈА: Чудновато, а баш за мене кажу да се много виђам. Не може човек свету угодити. Ако се завучем у кућу – олајавају ме, ако изађем у свет – олајавају ме.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Боже благи!“ рече он, „да сазнам да ми претстоје тешка времена, не морам ни да погледам у небо, довољно је да завучем руке у своје празне џепове.“ Ми се насмејасмо. Кеплер потапша говорника по рамену.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— плану пргави Мачак. — Па куда онда мислиш? — Смислићу нешто код куће, на тавану. Ја се увијек горе завучем кад нешто смишљам. — Доћи у нашу дружину — предложи му Стриц и све му исприча о Јованчету и о логору Тепсији.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности