Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.
Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили. Села до прозора и са завученим рукама у пазухе гледа на улицу, наслоњена челом на окно.
А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка му главом потврди да је то. Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире. И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче: — Ете, поздравио вас ефенди Мита и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије. Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема. А од Младена чисто је стрепела.