Употреба речи завући у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је био њен уобичајени трик. Чим је преврнем на стомак, панично ће одмилети у неки заклон, или ће се завући под оклоп. Њен оклоп? Боже свети! Није ли јој мој отац сличан, само што је његов оклоп галама?

Ћипико, Иво - Пауци

цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају. Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кад су почели да граде псећу кућицу, Николица предложи: — Начините мало већу да се и ја могу завући. Кад буде киша, ја ћу сједити са Жујом, она то воли.

Брзајући, поточић је закретао ходником удесно и губио се у једном тако тијесном отвору да је немогуће било унутра се завући. Мачак пажљиво освијетли фењером, а затим озбиљно погледа у Јованчета и занијека главом. — Даље се не може.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако ме нико од срамоте онде не прихвати к себи на пристојиште, а оно отићу у оне камените литице, те се завући у једну коју год дуплу пештерину, пак ћу тамо преборавити за неки дан чекајући ми мога порођења и видети ћу тко ће тај

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности