Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски језик и правопис, прва свеска Гласника Друштва србске словесности и омладински алманах
Стејићеве Эзыкословне примѣтбе о Караџићеву преводу Новога завјета, штампане 1849. у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља критика коју су сувременици
Грујић је доста писао у прози. Против Вука Караџића, који је без одобрења Синода издао 1847. свој превод Новог завјета, он је написао полемичке Примѣтве (Земун, 1852), у којима је не само критиковао тачност превода но и сумњичио Караџића
ИВ књига је у штампи.78) Примену свих својих идеја о језику и правопису Караџић је дао у свом преводу Новог завјета. Он је тај посао покушао још 1815.
У предговору Новог завјета сам признаје да је позајмио из словенског и руског језика знатан број речи, или их посрбио. (На пример: словенске
1857. изишло је ново издање Новог завјета, са мањим изменама; познија издања су проста прештампавања. Крајем четрдесетих година борба између »јотовића« и
Полемика Јована Хаџића била је последњи трзај старе школе; превод Новог завјета био је последња реч Караџићева. Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета. Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
губи; Како љубов, куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све загрља, за друго не мари; Пој таинства чијег нибуд завјета љубнога, Хоћеш мога, сад избери, или волиш твога.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Своју реформу крунисао је изванредним преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета.
Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета. Упоредо с језиком и народним умотворинама Вук се бавио и другим областима народног живота.
о језичким питањима, у описима народног живота у Српском рјечнику, у стилизацији народних приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши је споменик српскога на народној основи изграђеног књижевног
У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски