Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стоје дуго неодлучни пред набујалим потоцима, плашећи се да загазе и пређу на другу страну. Најзад, кад су већ помислили да путовању нема краја, а дух и удове им обузела отупелост,
Ћипико, Иво - Пауци
— Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом. Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут.