Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пушке им о рамену са на бијеним бајонетима и оштра сечива светлуцају при светлости. Загаламише пешаци када наиђоше поред батерије. — Хајдете и ви са нама, не бојте се, тобџије! — Гурајте ви само, стићи ћемо вас..
Тада поче једна да пева, ух!... Падох у севдах... готово и заборавих зашто сам дошао. Али најзад, када загаламише око једног потпоручника, који је гледао другу женску, а она се његова као наљутила, ја кажем Мици: Онај пропаде од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био сам случајно први, и не знајући последице рекао сам наивно: „Вінгт qуатре“ — двадесет и четири. Они загаламише. Тада ми објасни мој друг како треба да пољубим Одету двадесет и четири пута. Осуда се морала извршити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затегоше конопац. Коњ се одупре предњим ногама, па се пропе и покушава да се врати. Војници загаламише. Неки размахнуше штаповима. Преплашена животиња омаче се низ обалу н река је понесе.
По старом обичају, војници дохватише секире да окрешу мало маслине, како би наложили ватру. Али загаламише неки Грци и испадоше пред команданта. Једва разабрасмо да траже одштету.
Наредник ми рече да, уколико има података о деци, они су убележени у списку. Стиже и теретни ауто. Деца загаламише радосна што ће се возити. Ја седох поред шофера Енглеза и ставих дете на крило. Оно је унезверено гледало...