Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак до ниже
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Неколико лица сасвим загасите комплексије из села Клења (мешовитог српско-арбанашког) наводе на мисао да и у њихову саставу има аромунскога — можда
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кренула се у школу. Време бејаше оштро, хладно... По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. — Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору.
Ћипико, Иво - Пауци
живље: —Боже ко ће одбацити? Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му: —И ја би се, попе, бацио!
Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на ову спасну бистру воду, те црпајте пити и пијући бам ову духовну воду весели будите те стужујућу вам душевну жеђу загасите. Ко год пије од ове божаставне воде, духовнога поучавања, никад више неће ожеднити...