Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато седох за чокот, откинух грозд, он ми се просу, зрна одлетеше и разасуше се. Почех да их прибирам и да им загледам ону њихову глатку површину, скупљам мед што се нахватао по њој и слушам песму која баш сад отегнуто и издалека долази:
Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново. Шетам по соби и загледам се, да видим какав ћу изгледати на Божић. А Божић! Ех! Није ово Божић.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже. Деси се да се пробудим, од ноћна близа неба плава, и ставим руку на срце што куца јако.
О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела.
Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим кућама у зрак, видим будућност моју и вечити мир.
Врхови брежуљака позеленеше кад видеше да им идем, и ја се успех на њих. Дошао сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Пита Старопланинац, загледан у Универсум. А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...” Једино је Ајнштајн, ко овца сед, У васиони открио заносни ред Тврдећи да је свакој честици усуд
Ако му подрежем нокте, да ли би Повели га, лађом, на пучину — На Атлантик, Пацифик или Кариби?” „Не, ја само загледам, ту и там, Свестрано образован, ко Авицена, Обожавам локалну боју и ритам, Свим природним лепотама сам мецена...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво, тупо. Загледам боље и познам своју нову машну на завезивање, искривљену, развезану, пијану.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем поред прозора и загледам се у маглу, и у румена, мокра, жута дрвета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан. Осетио сам мирис пасуља. Хтео сам и да загледам у казан, али сам се сетио мерзера, а саобраћајница је откривена, те сам пожурио да се што пре склоним.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада је овде у мојим рукама. Окрећем га и загледам. Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом једином рукопису који је за
Требало је да гледам у зубе, да пипам хрбат и препоне, да загледам у копита, да процењујем и оцењујем може ли кљусе издржати пут, хоће ли донети товар до Куле или ће црћи уз пут од
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам Турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мени иде од руке све што предузимам, ја лако пишем, али доста је једна реч критике, доста ми је да сам боље загледам у свој рад, и да клонем. Малочас, ти рече, и с правом, а сигурно и спонтано: коме говорим кад француски пишем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лице се измени, сузно и сањиво, од датума Када не протегне више тело страст већ мрмљање. Загледам ли се ево у мирну бреговиту пољану, Једно тело већ издваја се и устаје, Познам тад његов лик, и линију његову