Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
брата што удара а не гледа где, мацке у Ваљеву, вешала у Чачку, метак за да, конопац за не, све сам преживео, загледан у тачку, у ону све даљу, све сјајнију тачку, која обухвата и садржи све!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Процедио је кроз зубе заповест да му се припреме кола. Стајао је загледан у ту гомилу, која се, испод павиљона, сад, гурала као пијана, у којој се видело како неке везују и како им у уста
Док су слуге Исаковича почеле да припремају пртљаг, који је био донет за Павла, Петар је, загледан у даљину, довикивао брата: „Еј, дебели! Сад знамо што идосмо на Турчина, Францеза и Прајса!
Кућа се већ селила. Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина. Загледан у Махалу, која је била на стотинак, два, корака, он је видео, јасно, и оног Еиннехмера, у плавом капуту, и хусаре,
Госпожа Кумрија, кћи капамаџије Гроздина, отпутова и не осврте се. Трифун је био загледан у алеју јабланова, куда му је жена нестала, а после се вратио у кућу, да посвршава послове, јер време брзо отиче, а и
Трифун је био загледан, тужно, у зеленило баруштина, у шашарик кровова кућерака, испод багрења, а иза Махале, у зеленило врбака, које је,
Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је био спустио крај себе, на земљу, међ ноге. Био је загледан, низ стрму, празну, будимску, улицу. Полако, а после све брже, свитало је.
Исакович је био загледан у Дунав, обасјан Сунцем, који их је пратио, десно, на видику, свуда. Павле се после сећао, како су на видик били
Исакович није намеравао да учини посету, која му је била понуђена од стране госпоже Евдокије. Стајао је код прозора, загледан у баштенски мрак, у који је падао само танки млаз светлости те једне свеће, поред кревета.
“ За тренут се чинило као да Исакович хоће да скочи из кревета, али је после остао тако, полуподигнут, загледан у Божича. Божич му онда рече да треба да пожури. Ветеринар ће га одвести до ергеле грофа Пара и њихових штала.
Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто лишће. Тако га се сећао.
Стајао је и мрмљао, као омађијан, загледан у решетке, горе, на осветљеним прозорима. Знао је да су неки сахрањени живи, тамо, горе, у ћелијама, само зато што су
Е капетане, нисам знао, ко ми је у кућу ушао. Живе вас жене прижељкују, а ви сте загледан, у оно, што је у гробу! Некромант! Божич је то тихо рекао, али га је Исакович чуо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета. - Здраво, стари! - рекао сам. - Здраво!
Црњански, Милош - Сеобе 1
И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.
Тад, први пут, усуди се и да је додирне. Кришом упозна њену косу, и расплетену; пољуби је једном у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га она није звала.
и, лежећи у колима, што су га лагано возила за пуком, он се све више подаде жалости што се све то догађа, тако, улудо. Загледан у горостасне врхове, под којима се сенке модреле у снегу, он се возио кроз топал, пролетни дан и мирис јелових шума,
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати.
Заборавив за тренутак и где је и куд иду, загледан у високе зидове стена, над којима се сјало небо сасвим бистро и сасвим бледоплаво, Вук Исакович се беше смирио,
груди, погледавши га, кроз лорњон, једним оком, тако да би он стао као укопан, да одмах затим побледи и разрогачи очи, загледан нетремице у њу.
У мору траве, обасјане Сунцем, опкопи и зидине вароши, засађене дрвећем, лебдели су му пред очима свако јутро. Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим, плавим окнима,
џакова и пластова сена, крај укопаних топова, кроз разваљене плотове и посечене воћњаке, на једној благој узвишици. Загледан, нетремице, у оне багремове, у куће, у даљину, њему се учини да се никако не приближују.
Пошто је кроз пакао под собом пропустио толико жена, са овом му се учини као да ће на небо. Загледан у њене очи, почео је чак да мирно мисли и о томе да она може умрети.
коње, и нису смеле да се осврну, није видео ни пашњаке, ни нова насеља, већ је јурио право, стојећи, стиснутих зуба, загледан у себе, у свој живот и своју кућу у којој му је снаха умирала.
„Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у дворишту.
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Уместо да пажљиво разгледа чашу се необичним цртежом, себични отац, загледан у мали екран, баци зеца на под и он, притом, сломи ногу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Док су око мене причали, приметио сам да су и ти гласови некако тешки и да људски говор, пре, није тако звучао. Загледан у мрачне прозоре, сећао сам се како ми је мој друг описивао неке снежне планине Урала, где је провео годину дана у
Свуд стојим загледан у небо, и провлачим руком по ваздуху и милујем га, милујем га. За мене је све што ће ми се догодити свеједно, јер сам
Скидам му капу. После тридесет и две гадине, кад сам тамо био, ја сам стајао загледан у прозоре иза којих сам некад живео. Не могу да нађем у свему томе никакав смисао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме Све види, а ништа не разуме. Неписмени усамљеник, надомак сунчаног захода.
Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум. А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И на њему два бела, загрљена месеца. ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто сам баш ово купио?
— Мој син да се ожени ћерком мог највећег непријатеља? Народног крвопије. Мој Вукашин Тошићев зет! — шапуће загледан у два велика ока, туђа и пуста, мора да га гледа. — Јесте. Али ћерка није што и отац.
година куљну преостала снага, руке ишчупаше колац из плота, он га зари у снег пред собом, погури се напред и оста тако загледан кроз две битке у себи у једну кукавичку погибију.
Капетан га снуждено саслуша, прошета по канцеларији, загледан у велику слику крала Милана, постаја мало, као да прибира снагу и смишља шта да каже, па рече: — То о преровској
Ништа, шапуће. ...Врата треснуше о зид, а Аћим и дале седи на миндерлуку поред прозора, загледан у црне јасенове; трже се, али не погледа у врата јер зна зашто су треснула. — Мушко! — задави се Милунка.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда ми је овде и крај?« —склупча се и леже у снег, загледан у небо, без узбуђења и жаљења. Звезде су му биле тако близу да их је могао дотачи руком. »Ко зна ко тамо горе живи?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад склон истини, да је његово,
Он свакако сада није хтео Вучићу: хтео је да остане између четири зида, загледан у јасне а неприступачне светлости. Није размишљао о томе шта се све догодило од оног времена када је, 1815, тамновао у
Само, од тог препознавања осетио је не страх него радост. Загледан у аутомобиле, Васа Чарапић и не памти шта је све чинио после погибије Марка Чарапића.
Можда би, загледан у Кнежев лик од бронзе, могао да га упита да ли је тај уклесани лик владара кога је његово доба промашило један од
Одговор, вероватно, не би добио. Ћутљив и ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма,
Они који су путовали са Добрачом брзо би се уверили да он зна да чита из облака и да разуме говор ветрова. Загледан у небо а некако одсутан Добрача је, увек на време, предвиђао невреме и налазио, увек на време, заклон за све.
је одстојање које је он умео зачас да прескочи, док други то нису ни покушавали: нису ни слутили да их Вишњић види, загледан у њихове гласове.
Попа, Васко - КОРА
стопала Усеве трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са поља Невидљиве усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„О, ја врло волим, а помало и разумем, ту лепу уметност. Нисам пропустио да се на путу до вас, господине бароне, загледан у монументална зданија која украшавају вашу варош и да им се надивим“. „Онда ћемо се лако разумети.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Нека се пошаље тамо, преко мора... у Стари крај!... Остао сам и ја неко вријеме без одговора, загледан у љескање тополине крошње. — Па добро! Кад хоћеш, пишимо! — и узео сам перо у руке. — Нека му буде!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала - песник даје сасвим конкретно објашњење: „Загледан у мрачне прозоре (у возу којим се у завичај враћа - Н. П.
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. “337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од завичаја до Рајне - у толикој мери динамизовано, нити се тако
с црном монашком силуетом, сенка је, чини нам се, морала искрснути баш онда кад светлост свести коначно мркне: „Загледан у њено лице и очне капке, што беху помодрели, он се непрестано превијао и ломио.
Тако, на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је
натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен цвећем и гранчицама, под којима нема ничег. Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава. Али он, мој коњаник, је непомичан. Загледан негде у даљину. Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео.
ландараво крило капка и онда ће онде на калдрми под прозором видети мене док стојим у кошуљи, окисао, промрзао и нем, загледан горе у њу као у репату звезду што се изненада појавила на небу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Господин-Васа и Мимић, иначе баш не најбољи пријатељи, иду један поред другог, али сваки загледан у своју тачку. Над гробом је неколико речи свега рекао учитељ Лесковац.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бес Миловала ме по челу и ужагреном увојку А ја сам сумњао већ грозно и обузимао ме бес: Одрастох иза врата, скривен, загледан у његово моћно Огњиште Све што разазнавах тада беше да сам усамљен Покаткад савладан покривах ранама својим ово
Седнем ли на столицу празан, без воље, Загледан како квасе влажни дланови рубље: Постеља залуд чека да изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Другачији, некако чудан био је најмлађи син. Увек замишљен, увек загледан у даљину избегавао је игре браће и сестара, одбијао да следи сунчев ход. — 3ашто би баш сви морали да раде исто?
— рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати. Затим пође заборављајући и глад и жеђ, загледан у врх Сребрне Горе. Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће. Окрете се и виде: вода као махнита јури за њим.
Сребрила јој се крљушт на месечини, а они који су је видели стајали су и слушали као затрављени. Сву ноћ загледан у трак месечине на таласима, Маријан је био уверен да види како се Сребренка игра с таласима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Неко хода по шуми — опет ће дјевојчица али још није честито ни довршила реченицу а Јованче, загледан у дубину шуме, скочи на ноге и викну: — Николетина! Еј Николетина!