Употреба речи заглушни у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али дужност... отаџбина... а командант вели: — Јављај: крећу на јуриш... Ми тренутно заборависмо на себе. Али заглушни тресак нас готово обезнани и, предосећајући несрећу, готово несвесни, сручисмо се низ лествице. Звоно тада зазвони.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Испод топовских шина сену варница. — Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— промуца Ђоко Потрк. С фијуком и урлањем, авион прогрми над самим Гајем и суну некуд у правцу школе. Његов заглушни тутањ још је брујао у главама дјечака, кад се земља проломи и стресе од страшне експлозије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности