Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос. Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. — Је л̓ добро? — питао га је.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах... Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.
Женска посла! Мени досади лежати самом, а, право да кажем, заголица ме и нека радозналост: шта ли жене говоре кад су саме. Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То канда заголица Кушмељов понос, те ће: — Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни. Неђе, рецимо, да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила. — Има — рекла је тихо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Види то капетан, па га нешто штрецну. Заголица га безобзирна таштина. Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној поворци кроз село
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из ходника замириса фина турска кава коју служитељ пронесе поред мојих врата за неког од гостију. Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио.