Ћипико, Иво - Приповетке
—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто?
— окосито настави први. —А ко ће мене? Но мируј у људе. Није њима до обисти. —Добар ти је! — побегена Загорац и скреше да припали лулу. Света је на обали све то мање. Још пролази какав самац и брзо одмиче.
Познајем их. —Убијаш ме... Немој тако! — изненада ће Цвета. —Ја ти рекох, а ти ради како знаш! заврши мирно Загорац и оде од ње. — Куку мени! — ухвати се жена за главу. Напослетку с мора звижну. Сви пожуриле на мост.
Лутао је по вароши, запиткивао, али је не могаше наћи. А у томе га и семинариски слуга, јаки Загорац у мрсним хаљинама, спречи и силом га одведе у семинариј. Опет буде кажњен глађу под претњом изгона.
Ћипико, Иво - Пауци
—Муч'!... — окоси се на њ Марко. — Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.