Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У животу и у свеколиком народном духу код Загораца има нечега, врло архаичног, нарочито код православних. Неке су од навика из приморских градова продрле у Загору, као
Понеки пут се може у Загори чути и која талијанска реч. Код Загораца пада у очи права јужњачка живахност духа која изненади кад се долази из Босне.
Ћипико, Иво - Приповетке
Светлост се напоље разасипље, насупрот се кући одблескује и захвата главе некојих Загораца. Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци.
С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца. Они су ојкали и гунђали старе јуначке попевке. Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком.
Помисли да је и она крштена душа. Тако на обали, ишчекујући, намери се на неколико Загораца, које је по ношњи познала да су из села што је било подалеко од њене куће.
Агент друштва наплаћивао је превоз и раздавао билете путницима. Био је намргођен због ружног времена и мноштва Загораца, с којима се ваља циганити и препирати. Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио.
али кад се сети њих, Примораца, чији жагор до њега допире, махом се сневесели: чудо што се они одвојили од њих Загораца! Ситни су, тесногрудни... нису обилати.... као нечим потопљени .,.. Али весеље превлада.
Ћипико, Иво - Пауци
С брода бацише уже и поставише даску. Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.