Употреба речи заграја у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу.

И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: — Деде, ко је јунак? — Ја!... Ја!... Ја!... — заграја са свију страна. — Ронци ми требају. — Сви смо! — рече Заврзан. — Онда... Ево вас осморица!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено? Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса?

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Тако је, тако! — заграја читава скупштина. — Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о врат вјешати? — упита онај ћорави миш.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Е, па лијепо, тамо ћу вас чекати“, одговори Пејо и заграја по кући наређујући одмах ручак. „Па има студена меса бравијега, љеба и ракије.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Натпис, натпис! — заграја читава дружина. Јованче се окрену Ђоки Потрку. — Ти си највеће спадало мећу нама, смисли нешто.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности