Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу. А онда, у дну бунара, загргољи опет врутак црних вода. О, добро познам механику бола!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бадава. Лине мноме нека сласт, загргољи кладенац, шум њезиних покрета ме одведе ка оним далеким заборављеним вечерима кад сам, осећајући на себи тескобу
своје ближње и радује нас кад су весели и задовољени, лепо је то видети кад се сјате као врапци око чега забавног те загргољи смех место сиктавог режања, но опет нам није пријатно да баш нас два служимо ту за разоноду код толико припитомљених