Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна
Црњански, Милош - Сеобе 2
Фратри су најзад викали да ће то имати да реши пресвијетли Каптол, у Загребу. А калуђери, да ће се тужити митрополиту. А Ђурђе је викао, да треба сачекати, да се види, шта је Павлов, пресвијетли,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године основали у Загребу Југославенску академију знаности и умјетности. Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и
Хрватски Сабор у Загребу и Српска скупштина у Карловцима прокламоваше народно јединство. Отада су се ове тежње непрекидно манифестовале сваком
Млади нараштаји су покренули велики број листова и часописа у Загребу, Сплиту, Љубљани, па чак и у Прагу. У њима је провејавала ова мисао: „Ми смо Јужни Словени; сепаратистичких назива
на земљишту двојне монархије велики број тајних друштава из којих су потекли познати атентати, извршени у Сарајеву, Загребу и још једном у Сарајеву!
животом, развио се економски покрет, код Срба нарочито изазиван и потпомаган познатом организацијом „Привредника“ у Загребу. Хиљадама њих се одало разним занатима, трговини И напреднијој земљорадњи.
— Утицаји идеја средње и западне Европе. — Нови Сад, национално средиште. — Покрет за јединство у Загребу. — Патријархалне и балканске особине. — Последице једне непрекинуте цивилизације. — Утицај аустријског духа.
Образовани људи из тих крајева су се настањивали у Загребу. Загребачки научни кругови су се први почели бавити проучавањем дубровачке књижевности.
Иван Мажуранић, највећи хрватски песник, пореклом са јадранског приморја (из Новога у Винодолу), живео је у Загребу и 1846. год. објавио је најзнатније своје дело Смрт Смаил-аге Ченгића.
Сва научна и књижевна друштва у Загребу, Новом Саду и Београду су у сталним везама. На српским или хрватским књижевним гласницима сарађују књижевници и
Код њега има више углађености и уљудности и мање грубих поступака него код Балканаца. За дивљење су, нарочито у Загребу, ред и тачност који се одржавају по установама и у целој вароши, правац књижевног и уметничког духа и укус просвећене
Университети у Загребу и у Београду су каткад налазили своје професоре међу њима. Има их и на университетима у Аустрији, чак и у Немачкој.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
СКРАЋЕНИЦЕ (назива часописа, зборника и издавача) БВ — Босанска вила ВЕМ — Вјесник Етнографског музеја у Загребу ГЕМ — Гласник Етнографског музеја у Београду ГЗМ — Гласник Земаљског музеја у Босни н Херцеговини ГЗХ — Графички
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Старији ми је у војсци... – Ма стварно! — извукао је једно мало дивно чуђење из тајне резерве. — – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ ...Тако сам ето робовао пет година, једну у Бечу, двије у Варадину, једну у Загребу, пошљедњу у Котору! Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Четрдесетих година штампано је нешто мало српских књига и у Сегедину, од 1842, у Суботици, од 1846, и у Загребу, од 1847. Број штампарија се умножио.
Далмација, која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и Београду, далматинска књижевност као засебна целина престаје и прелази у српску и хрватску књижевност.
и Херцеговини, уколико је тада било културнога и књижевног живота у њима: православни се окрећу Београду, а католици Загребу. У Црној Гори у почетку XИX века просветне прилике биле су жалосне, и још 1826.
Ти путнички глумци ишли су у Србију и у Хрватску, и тамо давали представе. 1840. они су први у Загребу играли на народном језику. Дилетантске трупе нарочито играју у Новом Саду, Панчеву и Београду [а од 1841.
Дело није имало великог успеха код публике. Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ.
и 1876), Задру (1868. и 1905) и у Загребу (1890. и 1904), по 1 у Панчеву (1881), на Цетињу (1913), Котору (1913). Као спев хрватскога песника Ивана Мажуранића
1861. изабран је за поджупана сремске жупаније, а 1862. постао је члан Касационог суда у Загребу. 1865. изабран је за народног посланика на загребачком сабору, где је играо видну политичку улогу. 1867.
шездесетих година и задовољавати потребе оскудног националног репертоара у позориштима у Новом Саду, Београду и Загребу, али су данас сасвим заборављени.
1844. издао је у Бечу Славјанѕку антологіју, избор из дубровачкога песништва. 1848. дао је у Загребу збирку елегија Талијанке. 1858. издао је у Београду врло важне Споменике србске од 1395. до 1423.71 1862.
попово креће Напредак и безуспешно покушава да настави политички рад. Повучен из јавнога рада, умро је у Загребу 5. новембра 1881. Медаковић је био активан јавни радник и за Србе педесетих година био оно што је око 1820.
Прве две књиге песама изишле су му 1849: Песме у Земуну, и Славенска вила, ћирилицом у Карловцима, латиницом у Загребу. Ново издање песама изишло је у Земуну 1860. Спев Дойчиновићъ Воин, изишао је у Земуну 1861. Од 1850.
у Далмацији, у неколико рукописа. 1844. Иван Кукуљевић Сакцински изда их у Загребу, али аустријска цензура их забрани. 1848, у Загребу, Кукуљевић даде ново исправљено издање, са нарочитим Томазеовим
Милићевић, Вук - Беспуће
Тада су се посљедњи пут видјели. Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис,
А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода. После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба.
А позвао је био и Луначека, уредника Обзора. Ако ме сећање не вара, Луначек је тада писао неку огромну романчину о Загребу, коју никако није успевао да заврши. А био је заборавио како почиње.
Ја онда седим и ћутим, у Загребу, по кафанама, још неколико дана, и посматрам како свет пролази поред прозора. Како напољу веје и пада киша.
и неприлика, у свом приватном животу, и био сам раздражен толико, да сам спаљивао стара писма, па и рукописе, које у Загребу нисам штампао. Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио. Добровић се томе, грохотом, смејао.
Не знам ни сам шта ћу, можда ћу добити место у некој банци.“ Све се то одиграло на станици у Загребу. После сам ја сео у воз и отпутовао даље.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Возови то не осећају; они спавају и сањају У Боговађи два минута, а у Загребу два сата. А теретњаци? Њима је бар лако: чим замакну Иза високе планине, где их нико не види, где је уснуло поље,
„Трамваји” су, иначе, убрзо штампани, у Загребу. Добили су две-три награде, ушли у школску лектиру. Допуњавана, скраћивана и проширивана, књига је досад имала
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Шклову, 1788. ИИ ЉУБИМИ МОЈ! Верни мој друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко Саве и ту се с многим сузама
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА
»Јавор« 1890. УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више јада створи Нег’ што
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у прокламацији рекао бих да јy је писао: или какав Пољак који се бавио у Србији, или какав Бугарин који це учио у Загребу. Тек Србин није.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милачић, управник Народне библиотеке у Београду; Матко Ројнић, управитељ Свеучилишне књижнице у Загребу; др Мирко Рупел, управник Народне и Универзитетске књижнице у Љубљани; др Георгије Михаиловић, лекар из Инђије; Управа
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века имало статус књижевног језика у Загребу. Оваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао далеко; постао је касациони судија, члан Стола Седморице у Загребу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Био је уредник календара Орлић у Цетињској читаоници и председник друштва Славјански дом. У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889.