Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Човек се на све навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам, тако, да загревам њу. Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (с подсмехом): Па, хаџи-Ристо, када ракију нисам у младости узимао, када сам имао за шта да се загревам; шта ће ми сада? ХАЏИ РИСТА (пола увређен): Грешиш, дедо.