Црњански, Милош - Сеобе 2
Није цео човек, ни код жене више, кажу. Нека, нека – неко ће загристи, на крају, у траву. Кажу да он, Павле, има опет уво Костјуриново.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце завереницима Нечитке птице Твога рукописа) Речима
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад. Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., такође од вештица (ЗНЖОЈС, 6, 300); божићни б. л. треба стално носити собом, или га у нужди мало загристи (ЗНЖОЈС, 19, 118).