Матавуљ, Симо - УСКОК
И те појединости занимаху Јанка, те овда онда стаде постављати питања, па мало-помало загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач, занесен за
Све троје готово у један глас повикаше: — Наш Јанко! Дође! Добро дошао. Јанку се загрија срце од тијех топлијех, искренијех гласова из срца, те узврати, здрави се и проразговара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили. Најзад, заморен, наду образе и леже потрбушке, те га синовац поче чешкати а они изађоше.
Ћипико, Иво - Пауци
И обгрљени газе цвијетну траву. А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних
и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: —Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!.... Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана.