Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
прохода, онда му врачаре бају овако: „Стави се јадан велики ’котал’ (бакрач) на саџак и у њему мало сламе да се мало загрије. Потом се дете метне унутра да седи.
Милићевић, Вук - Беспуће
је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу. И навикао се касније, као што се човјек на све навикава.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И, једном ноћу, кад је камење пуцало од студени, нађе сиромашка зечића гдје скакуће пртином да се загрије, па науми да га превари. — Зима, зејо, оди да се играмо! — И лани је била, тето, — одговори зец. — Зар си ти лањски?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Каткад сам је се чисто бојао и очекивао са стрепњом њен час, а каткад сам је желио, да ме заодјене, загрије и излијечи од неке унутрашње зимице коју сам у себи осјећао.
Ћипико, Иво - Приповетке
његову тешку руку, топлину живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред очи долазе; и како се ноћ спушта и захваћа и највеће висове, онако и она све јаче
Ћипико, Иво - Пауци
Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо. Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их; очевидно није се бојао лугара код оваке пригоде, иако су
Још лежи, отпочива пуста, али кад је божје сунце загрије, а већ је на домаку, бог ће благословити тежачке труде, земља ће се окитити, сјараниће се са сунцем и кишом, оплодиће,
вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да обгрли и својим животом загрије; сунце му упрло у леђа — грије га. — Гледај божјег бика!
Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му... Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако...
И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.