Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар. Иди ти само њему, сама тако, па да видиш! — Добро, идем!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он извади прстен и чарапу па јој рече: — Ето то; и још имаш белегу на колену. Она то све призна, па се загрле и пољубе.
Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нећемо ни победу ни сјај. Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Када падне тама на таштине земне, Велики свод плавих сећања трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У вери, да ништа чедније и драже У сну живота за нас не постоји До краљевски осмех, кад
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар
госпоскима; а 81 они кад то виде, браћа се | упропасте и поплаше и стану га молити да им опрости, а отац га и мати загрле и стану га љубити. Сад се наново учини весеље за неколико дана.
Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу, те га прео- | буку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му
“ А он извади прстен и чарапу па јој рече: „Ето то; и још имаш белегу на кољену.“ Она то све призна, па се загрле и пољубе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку, и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А зар се неба двери За једног отворе, — Тек онда широм стоје, Кад двоје говоре. Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту загрле се њих двоје. Витез је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни