Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па како се с том другом расправи, бако? Да није било боја? — Није, мјесече мој, није. Ту ти се онда нас двије загрлимо, пољубимо, заплачемо, па у кућу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Заједно смо расли, заједно књигу учили, заједно на занату били, заједно ћемо и путовати.” То изрекавши, загрлимо се и пољубимо, задајући један другоме реч и веру да се нећемо никад растати.
Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси до Турова Поља. Ту се загрлимо и изљубимо и он ми даде свога познаног човека који ме доведе у Пе|трињу. При реченом свештенику пребудем до Ускрса.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
хтела бих да полетим, да полетимо, да се растопимо тако заједно; је ли да се растопимо, да ишчезнемо у свему, да загрлимо?... И привијајући се све поверљивије и мазније настављала је брзо, не дишући: — Ето, мили, драги, ти, мили мој драги .