Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
но видећи га на висини, каже му да је она од старине имала велико пријатељство с његовим родом, и да би пада и с њим загрлити се и поцеловати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!... А ти... бићеш моја!... Збогом! Збогом!... Ти си ми душу умирила, хвала ти!... Сад ми више ништа не смета...
да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо
Немој се љутити!... — Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. — Смеш... али сад немој!... Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...
Станку сенуше очи радошћу. Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. — Па да видиш, и нас је било доста... Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков... Ала их се натукосмо, до миле воље!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да л' на ћерку ње љувену? Триес и шес мајци лета — То заиста пуно смета. 73. Али ћерку, он је оће, Загрлити, пољубити, Ал' утргнут тако воће, Не може му, не мож' бити! Са земље га воли купит, мора л' бити, баш и купит.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
моје миловање, кад ја сиђем са мога чардака, са чардака на авлинска врата, твоје срце неће моћи трпити, ти ћеш мене загрлити, па ме пољубити! Бојиш ли се бога великога, да ти моје нагрдиш лишце?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ближимо се станици која се распознаје по разбацаним црвеним и жутим светиљкама. „Још неколико секунда па ћу га загрлити.“ Враћам се и узимам ствари са узбуђењем које обузима човека кад је уверен да га на станици чекају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више! »Јавор« 1890.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Е... е... еј, Севдо, Севдо, моја гарава Циганко! да л' ћемо се још који пут загрлити? Кажи јој, бре, Бућо, ако се жив вратиш, да сам је се и на самртном часу слатко и весело сетио...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Јер се никад нисмо загрлити смели, Већ смо чежњу ту, љубав нашу сву И у гроб понели. А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити! Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед! Кад ћу опет сретан бити С нежностју те загрлити, Сркат с твојих уста мед! 1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Не, ја нећу да се одвојим од њега. Ја ћу га овде, пред целим светом, загрлити, па не можете да ме одвојите. (Загрли чврсто Ђоку.) ВИЋА (дрекне): Молим, ја протестујем!