Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјевојка трчаше к њему раширенијех руку те се загрлише и привише једно уз друго. У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Демокрите!“, одговори му лекар својим кадифеним басом. И обојица падоше један другоме у наручје и загрлише се од свег срца. Абдерићани стајаху као окамењени.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Седећи у оваквом расположењу наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зови га, Гавро! О, оче мој свети!... Једва Партенија изиђе из кошаре. Кад се угледаше, обојица заплакаше, загрлише се и пољубише, па онда отреше сузе и шједоше пити. МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА Тишина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад стадоше један према другом, погледаше се, загрлише се, па се опет погледаше. Мало трагова од некадашњих сасвим младих младића. На Павлу се видео Париз.
Закон живота је велики домишљан: кад човек нема куда, сиротиште је слатко. Загрлише се чврсто, у дуг загрљај. Па Ната зазвони на улазу у женско, а Мирко на улазу у мушко одељење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га старац Југ Богдане, и виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу.