Употреба речи загрмје у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тек кад наиђе четврти, кад коњаници приђоше пред цијеви Маркише Стевова и Пера Пурова, викну вођ: — Огањ! Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже се страшна вика и јаукање, па Никшићи неједнако запуцаше у гору.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ У млађега поговора нема. Мишан се одмах диже. „Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе.

“ „Говори, море, говори сад; казуј све!“ стадоше бректати браственици му у највећем једу. „Мир, људи!“ загрмје Владика. „Истину је рекао, ја знам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности