Употреба речи загрмјеше у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Јанко стаде на своју, Станоје на своју. Дјевери се одмакоше са стране. Стијепо викну: -Огањ! Двије пушке загрмјеше и Јанко паде наузнак. Стијепо и Грубан дотрчаше и видјеше да је Јанко погођен међу очи, ни земља га не дочека жива!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Војводе га не послушаше, већ намјестише топове да пробију град и просуше жестоку ватру. Али и овај окрете шешир, те загрмјеше топови с града на опкољену војску.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Зли владалац кад се са злом вјенча, поздрави му одсвуд загрмјеше - он вјерности гордо захваљује. Ево Адам, ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова несретњега лика

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности