Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дивови шчепају грдну каменчину и бацају је као јаје. А кад понудише старца, он погледа камен и приђе њему. Онда загрну рукаве, па почне гледати преко планине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
70, 1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили