Црњански, Милош - Сеобе 1
се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут. Чинило му се као да самог себе разговара.
Мрак је падао у мутљаг, пред њим, а киша је сипила са целог видика. Човек један, сав повијен и загрнут, диже се тад у мраку, и приђе му ћопајући. Био је то Ананија, Аранђелов слуга.
Милићевић, Вук - Беспуће
А већ прије зоре чекаху кола пред кућом. Гавре Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Конте Пјеро Б., са власуљом на глави, са отегнутим бијелим чарапицама до кољена и загрнут табаром „а ла венезиана“, набадаше несигурно својим танким ножицама.
„Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран. Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина. Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!
Ћипико, Иво - Приповетке
И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема. Па провирује на одшкринута врата и видевши да је Илија из куће загрнут кабаницом изашао и замакао између кућа, изиђе напоље. Пажљиво протежући се и оклевајући попође путем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут”.