Црњански, Милош - Сеобе 2
Мило му је да живи, од јутра до мрака. Понела га је нека олуја, дише, као после неког страшног загуша. Осећа се млађи десет година. Иде у Росију. На прагу је једног новог живота. Ту жену не да!