Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гледао сам љубав!... — жалостивим гласом рече учитељ, па малаксало, подбочивши оба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда су ми на памет почеле да падају сасвим будаласте ствари: уобразио сам да се гуштер кога сам последњег загњурио у шпиритус миче. Устао сам и проверио. Није се мицао. Зато сам проверио како стоји ствар са колекцијама лептира и буба.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава... XИX Дође испит. Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и није могао да издржи, копрцаво и грчевито окренуо се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа и далека, чврсто стежући
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Марсел, где сам становао, до купатила на Сени, загњурио бих се у воду, испливао двадесет седам кругова а онда ходао један сат да стигнем до Ајврија (Иврy), где се налазила
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини! Судац (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише).
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИВ Тражио сам једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
дно понора страшна, Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао Лепињу од земље и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на њу прибио Па пљувао пред праг и дане. Изгреј, месече, и њима!