Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак. — Нећу више ноћу да те откривам.