Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако Хаџи-Муста-паша освети кнеза Ранка и свима јаничарима такав стра̓ зададе, да се ни име јаничарско у београдском пашалуку није смело изрећи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јер Миле отле беше недалеко, Те силном мишком јунак је секô, Ал када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи.
“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде, Ко му рану самртну зададе.
Оде Гојко, оде сва дивота, Нема за њу на свету живота! Оде Гојко, са коњица паде, Грдне ране Турчин му зададе, Прва рана: пресече леваку, Другом: главу окрзну јунаку, Трећа беше грднија од ови: До седла га бојна располови.
Љуљну с' Бајко, прснуше му очи, Два-три крока још унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пропусти кад је већ неки бечки добротвор; и није ни прави добротвор већ злотвор кад је тако нешто могао пропустити), зададе бригу, и не малу, овим његовим гостима, којима се он у свако доба и требао и морао надати, иако се они с њим тако рећи
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински колибар,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу...
Па оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А то господ Бог тако учини: свест им омахнити и иконоборцем со тога пак голем страх унутра зададе да не бесне поносљиви својевољни Грци, те црква мирна бијаше и службе по свих цркава лепо по христјанскоме завичају
О тому зададе му веру своју са заклетвом се како ће их он пак наскоро частно с поштењем здраве и читаве вратити натраг дома и послати