Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође дугачким штапом иде све уза зидове
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!
Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше!
„Бежи, ноћи, а грани сунашце, Да јој тиснем ножа у срдашце, Да отурим што ми сунце брани, Ала, брже свани и задани!